Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Devizni kurs, vrste i promene". Rad ima 46 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


DIPLOMSKI RAD
TEMA:
DEVIZNI KURS, VRSTE I PROMENE
SADRŽAJ
1. UVOD
Nekoliko bitnih razlika odvajaju devizne kurseve od ostalih varijabli koje se koriste prilikom formulisanja monetarne politike. Potrebno je istaći dve osnovne razlike:
Prvo, devizni kursevi su determinisani sa znatno širim skupom realnih i finansijskih varijabli nego što je to slučaj sa cenama ostalih sredstava (možda sa izuzetkom robnih cena); s druge strane, praktično čitav spektrum realnih i finansijskih makroekonomskih veličina u domaćoj privredi i inostranom okruženju trpi uticaje koji proizlaze iz promena deviznih kurseva.
Drugo, devizni kursevi su po svojoj suštini međunarodne varijable koje su ne samo pod direktnim uticajem makroekonomskih kretanja u domaćoj i inostranim privredama, nego imaju i direktne efekte na ta kretanja. Stoga, njihovo korišćenje u procesu sprovođenja monetarne politike u jednoj otvorenoj tržišnoj privredi neminovno povlači za sobom pitanja međusobne makroekonomske zavisnosti i koordinacije monetarnih politika više zemalja.
Opšte je prihvaćeno da na duži rok na devizne kurseve utiču razlike u stopama inflacije i kamatnim stopama. Pored toga na devizne kurseve utiče politika vlade ili centralne banke. Vlada, naravno, treba da ima politiku deviznog kursa, čak i kada je to samo politika “blagog zanemarivanja“ što znači da je valuti prepušteno da pronađe svoju vrednost kroz kretanja ponude i tražnje na deviznom tržištu.
Postoje različiti sistemi deviznog kursa koje države mogu usvojiti. Dve opšte alternative su:
Sistemi fiksnog deviznog kursa;
Sistemi fluktuirajućeg deviznog kursa.
Izbor sistema deviznog kursa je značajan zbog njegovog uticaja na tri osnovna ekonomska pitanja:
Obima i rasta spoljne trgovine;
Finansiranja i otklanjanja neravnoteže platnog bilansa;
Vođenja domaće ekonomske politike.
VRSTE DEVIZNIH KURSEVA
U vezi problema izbora režima deviznog kursa u literaturi se pronalaze mnogobrojne klasifikacije režima. Između dve ekstremne varijante režima deviznog kursa (fiksnog i fluktuirajućeg), postoji niz različitih deviznih režima. Frenkel (2003) je definisao devet režima počevši od rigidnih ka režimima sa rastućom fleksibilnošću, sledećim redosledom:
Fiksni devizni režimi:
Monetarna unija (monetary union);
Dolarizacija ili euroizacija (dollarization, euroization);
Valutni odbor (currency board);
Središnji devizni režimi:
Prilagodljivi pariteti (adjustable peg);
Pokretni pariteti (crawling peg);
Korpa valuta (basket peg);
Target zona (target zone);
Fleksibilni devizni režimi:
Rukovođeno ili kontrolisano fluktuiranje (managed floating);

 

 ---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]